NOVOPEČENIM CRNOGORSKIM NACIONALISTIMA UKRAO SAM NASLOV
MONITOR: Muharem Bazdulj je napisao za Vaš novi roman: “Bez potrebe da bilo kome dokazuje da je Crnogorac, bez sklonosti da iz te pripadnosti izvlači bilo ponos bilo stid, Radosavović od onog što je najviše njegovo kreira odličnu književnost, ukorenjenu u širu tradiciju južnoslovenske literature, ali bez epigonstva. On se bavi umetnošću, a ne identitetskom politikom, pa je njegov roman zaista i crnogorski i roman“. Ipak Vas moram za početak pitati – zašto taj naziv – „Crnogorski roman“?
RADOSAVOVIĆ: Bazdulj je u naslovu takođe prepoznao autoironiju, što zapravo i jeste bio moj cilj. Taj naziv ima snagu, istovremeno je i provokativan, metafizičan i sveobuhvatan, oštar. Primarni cilj mi je bio da u naslovu opravdam riječ roman, a tek zatim ono što je crnogorsko u njemu. Priča o hitmenima, mentalitetu, raspad generaciji, ljubavi sa rokom trajanja, herojima, lupežima i ulizicama, neostvarenom gradu i dobrim pojedincima, prevazilazi Crnu Goru i može da čini samo književnost, odnosno roman. Takođe, drago mi je da sam novopečenim crnogorskim nacionalistima ukrao naslov. Preduhitrio sam ih i Crnogorski roman dobio je moderan ton uz izdavača SamizdatB92. Roman je izašao tačno kad su u Crnoj Gori počeli protesti i nemiri, a roman upravo opisuje taj naboj u ljudima, situaciju u kojoj se svi drže za vratove, i prvi šav puca, nakon čega niko ne zna i ne može pretpostaviti razvijanje situacije. Crnogorska priča; Crnogorski roman.
MONITOR: Kao i kod prvog romana „Budva, bagra i blud”, bavite se analizom društva - opisujete generaciju koja je rasla na pričama o moralnim vrijednostima, a danas je rastrgnuta između tradicije i tranzicije. Kažite mi kako je nastao roman, koliko ste ga dugo pisali?
RADOSAVOVIĆ: Ideja je nastala prije tri godine, kao skica za roman o hitmenima, ali me priča o Andreasu Seliću, Kavaji, Blagoju Jovoviću i sličnim čeličnim ljudima od oružja vodila dalje u istraživanje. Nisu mi priče o njima samima bile interesantne koliko me zanimala motivacija, odnosno trudio sam se da nađem formu za crnogorski mentalitet i genetiku. Roditi se u Crnoj Gori istovremeno je i privilegija i prokletsvo. Uporedo sa tim istraživanjima, bio sam svjedok raspada jedne generacije danas, koja nije sebe udostojila ni dekadentnosti, već propada bez trzaja, bez želje da pokuša da se izvuče. Prepušta liderstvo iskompleksiranim skorojevićima. Jaz između projekcije naših predaka i morala koji skoro da ne postoji u današnjoj Crnoj Gori je zabrinjavajuć. Svi su pravili kompromise, neko sitne, neko krupne. Jedni da bi dobili dozvolu za ogradu, drugi da bi se priključili na kanalizacionu mrežu besplatno, treći da bi podigli zgradu bez ijednog papira i dozvole. Zato su i nesrećni jer nisu načisto sami sa sobom. Svako u Crnoj Gori tačno zna koliko je govana pojeo za ovih četvrt vijeka. U gram!
MONITOR: Prije ovog intervjua, rekli ste mi da ste veoma zadovoljni dosadašnjom prodajom “Crnogorskog romana”. Kakvi su vaši utisci sa promocijom romana na Sajmu knjiga u Beogradu?
RADOSAVOVIĆ: Izuzetno sam zadovoljan, najviše jer ljudi zaista iščekuju da čuju i pročitaju nešto novo iz Crne Gore, interesovanje postoji, samo mi ništa ne nudimo, već smo samodovoljni i začaureni ili u foteljama i sinekurama, ili u kuknjavi i samosažaljenju. Skoro svakog jutra je u jutarnjem programu na RTCG gostuje po jedan crnogorski pisac, a u regionu, u najvećim gradovima i najvećim knjižarama na prstima jedne ruke može se izbrojati koliko pisaca iz Crne Gore se može naći na policama. I to svega po par primjeraka. Činjenica da se Crnogorski roman nalazi u izlozima knjižara u Knez Mihailovoj nije trijumf provincijalizma, već trijumf nove književnosti i energije nad monopolskim centrima u Crnoj Gori, a i u Srbiji i dokaz da je „moguće“. Za taj podvig kriv je sam roman. Sajam u Beogradu je istovremeno i veliki vašar, i hram književnosti, zavisno od interesovanja pojedinca. Postoje i pljeskavice, a takođe i antikvari i fenomenalna izdanja i pisci. Sajam je oduvijek značio veću i bolju distribuciju i priliku za pisca, i nikad nije imao nacionalni predznak.
MONITOR: Bili ste gost veoma gledane emisije u Srbiji "24 minuta sa Zoranom Kesićem". Pretpostavljam da je i to gostovanje doprinjelo zainteresovanosti publike za Vas roman?
RADOSAVOVIĆ: Kesić i ekipa iz Njuzneta su briljantni umovi naštelovani na nivo idealne provokacije, one zdrave i nužne. Nije lako sa Kesićem sjesti za sto i čekati ping-pong pitanja, ali je ogroman izazov i odgovornost, jer upravo u toj emisiji može da se kaže i čuje nešto važno, jer postoji jedna ciljna grupa, mogu čak reći i idealna kritična masa ljudi koja prati 24minuta i ispravno tumači te često kodirane informacije. Upravo to je i moja idealna publika koja je nakon gostovanja odlično prihvatila roman. Čini mi se da sam i generacijski i mentalno na istoj ili sličnoj frekfenciji sa ekipom koja stoji iza 24minuta.
MONITOR: Već četiri godine piše satiričnu kolumnu „Kosmos ispod sača“ za Vijesti. Imate li neku određenu ciljnu grupu kojoj se obraćate ili je kolumna svojevrsni unutrašnji monolog?
RADOSAVOVIĆ: Nemam ciljnu grupu jer su i portal Vijesti i štampano izdanje novine široko dostupni. Besparica je i jedne novine se u kafanama razvlače od ruku do ruku čitav dan. Kosmos ispod sača je na pola puta od onog što bih ja volio da pročitam i onog što ne može da se prećuti. Često je kolumna i opomena, upozorenje, pa čak i izvrgavanje ruglu nekih koji su to zaslužili. Isprva je publika naviknuta na šturo i puko novinsko izvještavanje reagovala odbojno na formu kratke priče u kolumni, ali vremenom se i svijest konačno po malo mijenja. Drago mi je što postoje ljudi kojima subota počinje uz kafu i ART. Najdraže mi je kad čujem da im često takva subota pomaže da sačuvaju zdrav razum usled poplave primitivizma i izvještačenosti.
MONITOR: Vaš prvijenac “Budva, bagra i blud” objavila je beogradska izdavačka kuća “Čarobna knjiga”, a “Crnogorski roman” SamizdatB92. Šta je sa crnogorskim izdavačima, je li ko zainteresovan da roman objavi i kod nas?
RADOSAVOVIĆ: Izdavač Nova knjiga izrazila je interesovanje da štampa Crnogorski roman u Crnoj Gori. Nadam se da ćemo uskoro postići dogovor i da će romanu biti omogućena dobra distribucija, što je prava inicijativa imajući u vidu da je veliko interesovanje za roman, a veći dio prvog SamizdatB92 tiraža distribuiran tamošnjim knjižarama ili rasprodat na beogradskom sajmu knjiga, tako da bi bilo i red da se Crnogorski roman vrati kući.
Miroslav MINIĆ
(MONITOR, broj 1308, 13. novembar 2015)
