poetikazemlje logo short

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29

facebook icon

karver link short

качественный трейлер фильма

 

bosiljka pusic h

Bosiljka Pušić rođena je u znatlijskoj porodici, u Ćupriji, 1936. Ubrzo se porodica  preselila u Jagodinu, grad njenih prvih koraka, prvih izgovorenih i napisanih reči. U Jagodini je završila gimnaziju,  a studije književnosi diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Udajom se seli u Herceg-Novi gde radi kao profesor književnosti u srednjoj školi. Susreti i druženja sa znamenitim ljudima; književnicima i slikarima su imali veliki uticaj na njen književni put. Na podstrek velikog estetičara i književnog kritičara Branka Lazarevića počinje da piše poeziju koju objavljuje u mnogim tadašnjim književnim časopisima. Prvu knjigu poezije Krila iste ptice objavljuje 1970. godine a onda slede:  Privid igre (1972), Pelin u reveru( 1976), Rukom prema snu i Druga voda (1980) Dobošari na trgu (1985.), Svođenje reči (1989), Pepeo i krik (2000). Baršunasti glasovi -haibuni(2015), Privid sunca(2015)

Paralelno sa poezijom objavljuje po časopisima kratke priče, te slede zbirke pripovedaka: Kavez (1981.), Otapanje (1994.), Izlet u Žanjice (2000), Kako preživeti brak (tri izdanja).

Više izdanja doživeo je i Bosiljkin prvi roman Otvaranje lutke (prvo izdanje 1985 i drugo 2001). Slede: Naranča i nož (2002), Narančin cvat (2004);  a  sa trećim  romanom Naranča i žeđ kompletira trilogiju Naranče pod šlemom ( 2008). Iste godine objavljuje roman Knjiga o Vojinu, a zatim Hodnik (2009), Stimadur (2011.) i Ispod žižule (2012), TONDO (2013), Kumborski vijađ (2014), Hvatač snova (2015), Balada o Itani (2016)

Podstaknuta pričama svojim unučićima počinje da objavljuje knjige za decu: Hercegnovske čarolije  i  Koga boli uvo kako ja rastem (2000.), Ružičasti delfin ( 2001), Žabilijada ( 2003),  Doživljaji magarčića Magića (2004), Kobajagična putovanja (2006.), Plavojko (2009), Ko te šiša ( 2010) i Kralj koji je pojeo i sebe ( 2012), Bašta od papira (2014), Žabilijada(dopunjeno izdanje, 2015), Kumborski vijađ (ZUNS, 2016)

Po odlasku u penziju Bosiljka Pušić počinje i da slika. Do sada je imala petnaest samostalnih izložbi, tridesetak grupnih i  izlagala na tri međunarodne žirirane izložbe. Bila je učesnik više likovnih kolonija.

Nagrade

Prva nagrada za priču Kavez na anonimnom konkursu Prosvetnog pregleda 1973. Beograd
Zmajeva počasna nagrada 2003.
“Živojin Pavlović “ 2004 za knjigu Kako preživeti brak
Druga nagrada za priču Kralj koji je pojeo sam sebe na anoninom konkursu za 2005. godinu nedljenika NOVI PUT
Nagrada „Pobjede“ na anonimnom konkursu 2014. za „najbolji neobjavljeni crnogorski roman“
„Pod starom maslinom“-nagrada za stvaralaštvo za djecu  za 2015.

BOSILJKA PUŠIĆ - LUDI ŽIVAN  (interpretira Varja Đukić)
 
самые достойные и великие музеи мира

link01link02link03link04link05link06

ministarstvo